Informacione Tehnologije - Srbija

Uticaj korone na IT u Srbiji: Tek 10 odsto aktera na tržištu ima rast

"Digitalna Srbija" predstavila je danas Skener digitalne privrede, izveštaj koji pokazuje prve rezultate istraživanja o uticaju pandemije kovida 19 na domaću digitalnu privredu.

Ovaj izveštaj daje kvalitativnu i kvantitativnu analizu posledica na različite segmente digitalne privrede, od domaćih i stranih digitalnih kompanija koje posluju u Srbiji, preko startapa i frilensera, pa do toga šta se dešava sa digitalnim projektima u tradicionalnim industrijama.

Direktor Inicijative "Digitalna Srbija" Nebojša Ðurđević ukazuje na važnost saznanja koja ''Skener digitalne privrede'' donosi svima onima koji rade u ovom sektoru privrede ili se bave njegovim razvojem, poput međunarodnih organizacija i državnih institucija.

"Na osnovu ovih informacija, svi relevantni igrači u digitalnom ekosistemu moći će da kvalitetnije planiraju svoje programe za oporavak digitalne privrede, ali i šire ekonomije. To je svakako ono što ćemo i mi u Inicijativi uraditi", ističe Ðurđević, navodi se na sajtu "Inicijative".

Skener digitalne privrede pokazuje da ovaj sektor domaće ekonomije nije zaštićen, uprkos tome što određeni digitalni proizvodi sada beleže rast ili činjenici da su ove kompanije možda i najpripremljenije za rad na daljinu i od kuće.

Većina startapa i digitalnih kompanija već oseća negativne posledice pandemije, pa tako dve trećine startapa do sada beleži pad prodaje veći od 60 odsto, dok polovina digitalnih kompanija i frilensera prijavljuje pad prihoda veći od 30 procenata.

Ovakva slika je i očekivana, kaže Ðurđević, imajući u vidu da digitalna privreda ne postoji u vakuumu, već se, kako objašnjava, blisko oslanja na sve druge grane ekonomije i samim tim trpi posledice.

Uprkos nekim očekivanjima, samo 10 odsto digitalnog sektora vidi rast prihoda usled porasta tražnje za digitalnim proizvodima tokom pandemije, a nisu svi delovi digitalnog ekosistema podjednako pogođeni krizom.

Autori izveštaja zaključuju da su za sada najviše pogođeni startapi koji, pored najvećeg pada prodaje, imaju i problem sa padom investicija na globalnom nivou.

Rezultati istraživanja pokazuju i da su domaće kompanije trenutno više pogođene od stranih.

Takođe, podaci ukazuju da su oni koji se bave pružanjem IT usluga osetili negativne efekte u većem procentu od onih koji imaju svoje proizvode.

Među frilenserima koji su doživeli negativne efekte 85 odsto njih misli da će zbog posledicapandemije kovida 19 morati da traži alternativne načine prihoda.

Ovo je, kako se navodi, posebno važno imajući u vidu da zaposlenost opada širom sveta, a da je Srbija među prvim zemljama u svetu po udelu stanovništva koji zarađuje na ovaj način.

Ipak, stručnjaci predviđaju da će ovaj pad biti kratkoročan, a da će u narednom periodu uticaj na frilensere biti pozitivan zbog toga što će kompanije angažujući ovaj kadar smanjivati troškove.

Uprkos krizi, za sada 90 odsto poslodavaca u ovom segmentu ne planira otpuštanje zaposlenih, a iako je zapošljavanje novog kadra usporeno, taj pad je manji nego što je slučaj na nivou cele privrede.

Ipak, dodaju, više od 40 odsto digitalnih kompanija i 25 procenata startapa planira smanjenje plata.

Iako očigledno pogođen, zanimljivo je da se digitalni sektor u velikoj meri angažuje da pomogne, pored novčanih donacija, svaka četvrta kompanija kreira neko od digitalnih rešenja za podršku u borbi protiv pandemije, navode u Inicijativi.

"Izuzetno je važno da se u narednom periodu predstave specifični podsticaji koji bi bili usmereni na sektore sa značajnim rastom u prethodnim godinama, kao i sektore koji će omogućiti dobro pozicioniranje Srbije u novonastalim podsegmentima tržišta koje je pandemija kreirala. Naš fokus je upravo zbog toga bio na digitalnom sektoru koji je ključan za trenutne procese poslovnih transformacija, kao i zbog činjenice da se ovaj sektor brže oporavljao nakon kriza", kaže Tanja Kuzman, jedna od autorki izveštaja i menadžerka za startape i korporativne inovacije u kompaniji PwC.

Do sada je u istraživanju učestvovalo više od 300 predstavnika domaće digitalne privrede, s tim da se podaci prikupljaju i dalje kako bi rezultati bili redovno ažurirani.